Klaster FACTS je od svog osnivanja dao značajan doprinos razvoju modne industrije u Srbiji, a danas njegovu mrežu čine firme članice koje su vlasnici prepoznatljivih brendova sa franšiznim konceptom prodaje u preko 400 maloprodajnih lokala na prostoru tržišta bivše Jugoslavije, kao dominantnog u ostvarenom izvozu od preko 20 miliona evra i sa ukupnim prometom blizu 70 miliona evra godišnje. Ukupan broj integrisanih, zaposlenih u mreži koju čini udruženje Klaster FACTS broji više od 5000 ljudi.
Mrežu Klastera modne i odevne industrije FACTS danas, posle punih dvanaest godina uspešne saradnje i rada, čini 100 članova horizontalno povezanih, i to privatne proizvodne firme – nosioci najpoznatijih srpskih brendova, mala i srednja preduzeća koja učestvuju u nastanku i stvaranja brendova, obrazovne institucije sa tri univerziteta u Republici Srbiji, modna platforma BFW, regionalne razvojne agencije sa kojima se ostvaruje sinergijski rad na projektnim aktivnostima Klastera. Značajan doprinos Klastera je i u povezivanju znanja, dizajna, kreativnosti i iskustva radne snage.
Revija održana u okviru Belgrade Fashion Weeka koja je dala svojevrstan uvid u stvaralaštvo domaće modne industrije, a kojom je Klaster modne i odevne industrije FACTS obeležio važan jubilej postojanja i uspešnog rada – bila je povod za razgovor sa Slađanom Milojević, menadžerkom ovog udruženja.
- Kako se Klaster razvijao u prethodnih deset godina?
Klaster modne i odevne industrije Srbije FACTS formalno je registrovan u septembru 2010, kada su tri firme – Tiffany Production, Ivko woman i Extreme intimo – došle na ideju da grupišu kompanije iz istog sektora. S obzirom na to da su slične inicijative u prošlosti propale, ovi osnivači su odlučili da se fokusiraju na teritoriju Srbije kao celine, modnu industriju, a u prvom redu privatne firme –proizvođače sopstvenih brendova, te na profesionalni pristup u radu angažovanjem profesionalnog menadžera sa iskustvom, kako bi poveren rad bio transparentan i okrenut ka interesu članstva bez obzira na veličinu preduzeća.
Klaster FACTS danas čini redovno članstvo 19 privatnih preduzeća i četiri akademske tehničkostručne institucije univerzitetâ u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. Potporne institucije koje podržavaju rad i inicijativu učešćem u raznim projektnim aktivnostima Klastera FACTS jesu: Regionalna razvojna agencija Zlatibor, iz Užica, Regionalna agencija za razvoj MSP i evropske integracije Beograd i Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Danas je Klaster FACTS ne samo veliki već i važan, jer kroz svoju mrežu okuplja 100 članova, koji zapošljavaju blizu 5000 ljudi, od koji 90 odsto čine žene.
- Gde vidite najveći potencijal i značaj Klastera?
Najveća snaga Klastera je u njegovoj raznovrsnosti, otvorenosti i transparentnosti u radu, kao i u uspostavljenoj viziji da postane organizacija koja članicama pomaže u razvoju, izvozu i obezbeđivanju budućih kadrova koji su u skladu sa njihovim realnim potrebama.
Sve to zajedno doprinosi većoj konkurentnosti naše industrije u celini, ali i razvoju lokalne zajednice kroz povećanje zapošljivosti i akumulaciji izvoza čiste dodate vrednosti. Za razliku od drugih udruženja koje formiraju privredna društva, klasteri su organizacije gde se privrednici udružuju sa obrazovnim institucijama i na taj način razvijaju ekonomiju zasnovanu na znanju.
- Koji trenutak biste izdvojili kao najvažniji za vas i udruženje čiji ste menadžer?
Trenutak kada smo, u relativno kratkom roku od osnivanja, uspeli da postignemo poverenje unutar mreže, a odmah nakon toga i opravdanu podršku od strane državnih institucija, stranih donatora i organizacija kroz odobravanje infrastrukturnih, razvojnih klasterskih projekata u realizaciji zajedničkih aktivnosti radi povećanja produktivnosti, izvoznih potencijala, pristupa izvorima finansiranja i ostvarene zajedničke nabavke kroz uštede. Na taj način smo vrlo brzo uspeli da obezbedimo finansijsku održivost kancelarije Klastera, što je dovelo do povećanja članstva i većeg poverenja kod donatora.
Našu odličnu organizovanost i pozicioniranost prepoznala je i Evropska banka za obnovu i razvoj. Klaster FACTS je jedini klaster u Srbiji koji uživa projektnu podršku EBRD-a još od 2012. godine, dok preko 50 odsto članstva ima odobrene projekte u EBRD-u. Sve ovo je dobilo verifikaciju kada smo, 2017. godine, iz Brisela, od Delegacije za industriju dobili poziv da na Međunarodnoj konferenciji evromediteranskih zemalja u Firenci prezentujemo Klaster FACTS kao primer dobro organizovanog udruženja iz oblasti tekstilne odevne industrije iz jugoistočne Evrope.
- Koji su trenutno najveći izazovi?
Trenutni izazov pred kojim se nalazimo jeste obezbeđivanje uslova, prostora i institucionalne i donatorske podrške za formiranje Design Huba odevne industrije u Beogradu. On bi imao regionalni značaj, za ceo Balkan, jer su srpski modni brendovi vodeći na prostorima bivše Jugoslavije i spremni su da svoje iskustvo i znanje podele sa kolegama. Ujedno bi mladim svršenim studentima sa fakulteta za umetnost i dizajn dali svoj prostor za rad i pozicioniranje pop-up kolekcija.
- Imate li neki savet za mlade koji vide sebe u modnoj ili tekstilnoj industriji?
Da imaju poverenje u sebe i da, ako žele da imaju dugu karijeru, sebe ostvaruju kroz brend, jer brend stvara dugovečnost, a karijeri daje veći potencijal za napredovanje.
- Koje su glavne prednosti i mane domaćih modnih brendova?
Prednost je što domaći kupac vrlo dobro poznaje kvalitet izrade i materijala, ima poverenje u proizvođača i dobija brzu dodatnu uslugu. Takođe, domaći kupac poseduje svest o kupovini domaćeg, jer na taj način doprinosi lokalnom i opštem razvoju zajednice u kojoj živi.
Mana je što u Srbiji nemamo primarnu proizvodnju tekstilnih materijala i prinuđeni smo da uvozimo osnovni materijal. Takođe, nedostatak promocije ove potrebe privlačenjem stranih investitora radi razvoja domaće privrede, a ne samo kroz investicije na osnovu jeftine radne snage. Mana je što na nivou države nedostaje podsticajna politika za udruživanje privrednika, koji bi na taj način lakše generisali svoje potrebe i istupali, lobirali da se i njihov glas više čuje. Takođe, mislim da nedostaje konkretna podrška domaćim proizvođačima u modnoj industriji koja bi bila usmerena ka jačanju pozicije brenda, što bi domaćem proizvodu olakšalo izvozni put i otvorilo nova tržišta za plasman, a državi obezbedio veći BDP.
- Šta je zajedničko svim članicama Klastera?
Entuzijazam, profesionalnost, porodični biznis, svest o društveno odgovornom poslovanju i ljubav prema stvaranju, kreativnosti, modi.
- Koji je vaš omiljeni modni brend?
Nemam omiljeni modni brend jer modu doživljavam kao večnu inspiraciju za umetnike i ozbiljan biznis za privrednike. Uvek citiram Iva Sen Lorana, koji je rekao: „Tokom godina sam shvatio da je najvažnija stvar u vezi sa haljinom žena koja je nosi.
Izvor: BIZLife Magazin
