„Klasteri su geografske koncentracije međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljača, isporučioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa njima povezanih ustanova (npr. fakulteti, regionalne agencije i razna druga trgovinska udruženja) koje se nadmeću ali i sarađuju.” – Porter, 1998g.
Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu veština i čije veze poboljšavaju konkurentsku prednost učesnika.
Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama među preduzećima. Veze mogu biti građene na zajedničkim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, suštinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za određenim kvalifikacijama ili distributivnim kanalima.
Klasteri su obično geografski ograničeni, definisani uglavnom razdaljinom i vremenom koje su ljudi voljni da odvoje na putovanje zbog zaposlenja i koje poslodavci i vlasnici kompanija smatraju razumnim za sastajanje i stvaranje poslovnih veza. Na opseg klastera snažan uticaj imaju prevozni sistemi i saobraćaj, ali i kulturni identitet, lični prioriteti, kao i porodični i društveni zahtevi.
Klasteri su određeni prirodnim, demografskim, kulturološkim, privrednim i drugim karakteristikama regiona. U zavisnosti od karakteristika regiona i preduzeća učesnika, klasteri postavljaju svoje prioritete, koriste resurse svog regiona i formiraju formalne veze koje omogućavaju ostvarenje zajedničih ciljeva.
